Tipičan primer:   „Imam 33 godine i uvek sam bila zdrava, sve dok me pre dva meseca nije iz sna probudio neki čudan bol iza grudne kosti. U prvom trenutku sam pomislila da je od malo jače večere, ali sam se omah setila da je moj stric umro od srčanog udara u 38. godini. Kada je nakon par sati počelo da me boli tako da nisam mogla da dišem i da mi uz to srce kuca kao ludo otišla sam u hitnu pomoć, gde su uradili EKG i rekli da je sve u redu. Te noći sam se smirila i onda je sutra posle podne krenulo ponovo, da bi mi se čudan osećaj digao sve do grla, pa nisam mogla ni da gutam. Od tada sam bila kod mnogih lekara, nema šta nisam radila, gutala sam sondu, išla na skener… a što je najgore ne samo da me boli u grudima već mi se ceo organizam poremetio. Metabolizam mi se izmenio, stalno imam problema sa gutanjem, ne mogu noću da spavam… Mama je zabrinuta za mene, a tata misli da umišljam… Ja sam sigurna da je neka bolest teška za dijagnostifikovanje. Samo bih volela da znam šta mi je i da ovo već jednom prestane. U poslednje vreme mi je neizdrživo, prestala sam da pušim, trudim se da se zdravo hranim, nemate pojma koliko sam vitamina pila… sva sam stalno kao na iglama. Šta god da radim, ne pomaže.“

 

Šire i uže značenje zdravstvene anksioznosti

Pojam zdravstvena anksioznost se u suštini odnosi na više različitih poremećaja, kojima je zajedničko to što se anksioznost javlja povodom opažene opasnosti po sopstveno zdravlje. Istraživanja pokazuju da svega 2% osoba sa ovim problemom zaista ima neku organsku bolest. Zdravstvena anksioznost se javlja kod: hipohondrije, fobije od bolesti, paničnog poremećaja i somatskih deluzija. Dijagnoza hipohondrije za mnoge pacijente predstavlja uvredu zbog negativne konotacije koju ima i zbog toga se sve češće naziv zdravstvena anksioznost koristi u užem značenju kao drugo ime za hipohondriju.

 

O hipohondriji govorimo kada je osoba preokupirana uverenjem o ozbiljnoj bolesti iako lekarske pretrage pokazuju da ne postoji zdravstvena pretnja. Ta preokupiranost dovodi do ometanja svakodnevnog funkcionisanja. Postoje dve grupe ljudi sa hipohondrijom: oni koji su duboko uvereni da boluju od bolesti i oni koji imaju strah i sumnju da su bolesni. Na telesnom planu osobe iz obe grupe imaju simptome karakteristične za anksioznost. Ove simptome i benigne promene na telu pogrešno interpretiraju kao dokaz bolesti i to uverenje opstaje i pored razuveravanja lekara. Emocionalni problem može da se održava na dva načina:

  • Traženjem razuveravanja – neprekidnim pričanjem o simptomima, raznim lekarskim pregledima s ciljem da se smanji anksioznost;
  • Izbegavanjem – osoba ima strah od odlaska kod lekara, kada pomisli na pregled raste anksioznost i ona bira da „zabije glavu u pesak“.

 

REBT terapeuti smatraju da su neke osobe podložne ovom poremećaju jer imaju opštu anksioznu filozofiju koja utiče na to da one anticipiraju opasnost i onda kada ona realno ne postoji. Ukoliko uz to postoji i iracionalno uverenje da im zdravlje ne sme biti ugroženo, dovoljno je samo da postoji povod poput neobičnog mladeža, ubrzanog rada srca ili neke druge senzacije koju će pogrešno interpretirati. Osoba počinje da misli i da se ponaša u skladu sa svojim pogrešnim zaključcima i time održava poremećaj.

Rezultati istraživanja pokazuju da osobe sa zdravstvenom anksioznošću:

  • misle da zdravi ljudi nemaju nikakve neželjene telesne senzacije;
  • veruju da benigne telesne senzacije predstavljaju indikatore lošeg zdravlja;
  • precenju verovatnoću da se zaraze nekom bolešću;
  • precenjuju verovatnoću da mogu biti žrtve saobraćajne nesreće ili provalnika;
  • imaju bolju informisanost o bolestima i simptomima od ostalih ljudi, ali i veću sklonost da selektivno obrađuju te informacije.

 

Tretman zdravstvene anksioznosti

Terapija se sprovodi nakon što se završe sve medicinske pretrage, uradi psihološka procena i stekne uvid u način na koji je problem nastao i kako se održava. U terapiji se koristi:

  1. Motivisanje klijenta da se uključi u tretaman
  2. Psihoedukacija
  3. Različite kognitivne intervencije
  4. Različite bihejvioralne i imaginativne intervencije
  5. Stres menadžment
  6. Tehnike koje se koriste u cilju održavanja terapijskih ciljeva

 

Brankica Ristić, psiholog i psihoterapeut

4 comments

  1. Zanima me kome da se obratim zbog toga što mi ubrzano lupa srce i stalno mi se znoje dlanovi. Ja znam da je to zbog stresa. Probala sam sa jogom, izbacila sam kafu, ništa mi ne pomaže. Uz to sam i prilično smršala. Mislim da je moj problem zdravstvena anksioznost. Ne znam da li treba da idem na psihoterapiju.

    1. Poštovana,

      Da bi se razmišljalo o tome da li neko ima zdravstvenu anksioznost, neophodno je isključiti druge potencijalne razloge. Ukoliko to do sada niste uradili, predlažemo vam da se prvo obratite svom lekaru koji će vas uputiti na dalje medicinske analize (npr. analizu hormona štitaste žlezde) , pa ako se isključe medicinski razlozi tek onda se obratite psihoterapeutu.

  2. Zdravo,bio sam u svajcarskoj kod rodbine preko ljeta i tamo sam dobio alergiju ali nisam znao da je to alergija,pocelo me je gusiti jako,trazio sam stalno po internetu sta bi to moglo biti i stalno sam se sekirao i mislio o tome,meni su roditelji govorili da se nemam sta brinuti,bio sam tamo 1 mjesec i onda sam se vratio kuci,jednu vece sam bio napolju sa drustvom pa smo igrali fudbal i ja sam osjecao da mi srce brze malo luca i otisao sam kuci i toliko sam se bio prepao da nisam znao sta da radim,tu su me roditelji smirivali i govorili da je to normalno jer sam trcao,i legao sam spavati i sve je bilo u redu,ujutru kada sam se probudio osjetio sam kao nekakav strah od smrti i svaki dan mi je bilo tako,onda smo otisli kod doktora i doktor mi je rekao da sam dobio alergiju,tu je vec bilo olaksanje i nisam vise trazio po internetu simptome,ali idalje sam osjecao taj nekakav strah od smrti i od bolesti,ponekad je znalo biti da imam toliki osjecaj taj da sam se hvatao za glavu i nisam znao sta da uradim,kada sam krenuo u skolu i poceo se malo druziti sa drugovima vec je bolje,ali ono idalje traje,vec nekih mjesec ipo,da li je to zdravstvena anksioznost?I kako da je se rijesim bez upotrebe lijekova i da li se to moze rijesti prirodnim putem?

    1. Poštovani Petre,
      Najverovatnije je zdravstvena anksioznost i potrebno je da se obratite psihoterapeutu za pomoć, najbolje što pre. Ne verujem da će Vam biti potrebni lekovi, već samo razgovor. Psihoterapeut će najbolje proceniti da li ste imali i panični napad, ali i taj problem se rešava psihoterapijom.

Оставите одговор