U okviru kognitino-bihejvioralnog pristupa REBT ima jedinstveno mesto u razlikovanju zdravih i nezdravih emocija u odnosu na ciljeve i vrednosti pojedninca. Negativni (aktivirajući) životni događaji u životu praćeni su negativnim osećanjima, ali ta negativna osećanja mogu biti zdrava, samounapređujuća ili nezdrava, samoosujećujuća. U zavisnosti od vrste negativnog životnog događaja (npr. neuspeh, opasnost, nepravda…) javljaju se različite negativne emocije, kognicije i tendencije u ponašanju, koje mogu biti zdrave ili nezdrave, što zavisi od  uverenja   koje je aktivirano tim životnim događajem. Ukoliko je uverenje fleksibilno, realistično i logično, negativne emocije, misli i ponašanje će biti zdravo i samopomažuće. S druge strane, ukoliko je uverenje rigidno, nerealno i nelogično, emocije, misli i ponašanje pojedinca u lošim životnim okolnostima će biti samoodmažuće i nezdravo u odnosu na njegove ciljeve i vrednosti. Kako su uverenja kvalitativno različita (racionalna i iracionalna), emocije kao posledice aktivacije tih uverenja su takođe kvalitativno različita.

Albert Ellis je prvobitno naveo 3 kriterijuma za razlikovanje zdravih od nezdravih osećanja (patnja, mentalna blokada i neadekvatno ponašanje). U nastavku navodimo sve poznate kriterijume za razlikovanje jedne vrste  emocija od drugih:

  • fiziološki – nezdrava negativna osećanja uglavnom prati pojačana aktivnost autonomnog nervnog sistema, dok je kod zdravih negativnih osećanja ta aktivnost smanjena;
  • bihejvioralni – nezdrava negativna osećanja ometaju osobu u postizanju ciljeva, dok zdrava negativna osećanja motivišu osobu da se ponaša na samounapređujući način kako bi dostigla svoje ciljeve;
  • kognitivni – nezdrava negativna osećanja su najčešće povezana sa ekstremnim i nerealističkim razmišljanjem, dok su zdrava negativna osećanja povezana sa izbalansiranim i realističkim razmišljanjem;
  • fenomenološki – nezdrava negativna osećanja dovode do iskustva psihičkog bola i patnje, dok zdrava negativna osećanja čine osobu pobuđenom u odnosu na postizanje ciljeva u ometajućim okolnostima;
  • socijalni – osobu koja doživljava nezdrava negativna osećanja ljudi češće izbegavaju ili su skloni da je kazne ili osuđuju, dok su osobi koja doživljava zdrava negativna osećanja spremniji da pruže empatiju i podršku;
  • motivacioni – kada osoba doživljava nezdravu negativnu emociju, motivacija za izvođenje predstojeće aktivnosti (dostizanje ciljeva) je ili preterana ili nedovoljna, dok je kod osobe koja doživljava zdravu negativnu emociju upravo onakva kakvu okolnosti zaslužuju;
  • psihosomatski – osoba koja doživljava negativne nezdrave emocije često ima psihosomatske poremećaje (pad imuniteta, hormonalne poremećaje, funkcionalne smetnje varenja i disanja), dok osoba koja doživljava zdrave negativne emocije ne samo da nema psihosomatske poremećaje, već unapređuje zdravlje i jača imunitet.

U REBT se navodi osam parova zdravih i nezdravih osećanja, koje prate adekvatne misli i tendencije u ponašanju.

 

NEZDRAVA EMOCIJA – Anksioznost

Kognitivne  posledice:   precenjivanje negativnih karakteristika pretnje, potcenjivanje mogućnosti da se savlada pretnja, zamišljanje još veće pretnje, postojanje  više irelevantnih misli u odnosu na zadatak.

Tendencije  u   ponašanju:   fizičko povlačenje, mentalno povlačenje, poništavanje pretnje (npr. sujeverje), umrtvljivanje osećanja, traženje razuveravanja.

ZDRAVA EMOCIJA – Zabrinutost, oprez, obazrivost pozitivna trema (hrabrost uprkos strahu)

Kognitivne posledice:  realistično sagledavanje karakteristika pretnje, realistično sagledavanje mogućnosti da se pretnja savlada, postojanje više relevantnih misli u odnosu na zadatak.

Tendencije  u  ponašanju:   suočavanje sa pretnjom, konstruktivno postupanje u odnosu na pretnju.

NEZDRAVA EMOCIJA – Depresivnost

Kognitivne  posledice:   sagledavanje samo negativnih aspekata gubitka ili neuspeha, razmišljanje o ranijim gubicima ili neuspesima, razmišljanje o svojoj nesposobnosti da se samom sebi pomogne (bespomoćnost), razmišljanje o svom bolu i svojoj crnoj budućnosti (beznadežnost).

Tendencije  u  ponašanju:   povlačenje od pozitivnih podsticaja, povlačenje u sebe, stvaranje sredine konzistentne sa osećanjima, pokušaji da se depresivnost prekine na samodestruktivan način.

 

ZDRAVA EMOCIJA – Tuga, nezadovoljstvo

Kognitivne  posledice:   sagledavanje pozitivnih i negativnih aspektata gubitka, manja usmerenost na ranije gubitke, sposobnost da se sagleda mogućnost da se sebi pomogne i da se gleda u budućnost sa nadom.

Tendencije  u  ponašanju:   izražavanje osećanja u vezi sa gubitkom ili neuspehom, razgovor sa bliskim osobama, traženje pozitivnih podsticaja nakon perioda žaljenja.

NEZDRAVA EMOCIJA – Osećanje krivice

Kognitivne  posledice:   pretpostavljanje da je sigurno počinio grešku, pretpostavljanje više lične odgovornosti i daleko manje odgovornosti drugih nego što situacija nalaže, odsustvo razmišljanja o olakšavajućim faktorima, razmišljanje o kazni ili odmazdi.

Tendencije  u  ponašanju:   samodestruktivno bežanje od bolnog osećanja krivice, preklinjanje za oproštaj,  nerealistično obećavanje da više nikad neće grešiti,  samokažnjavanje (fizički ili samodeprivacijom), poricanje odgovornosti za grešku.

ZDRAVA EMOCIJA – Kajanje

Kognitivne  posledice:   razmatranje sopstvenog ponašanja u kontekstu ostalih događaja, pripisivanje odgovarajućeg udela lične odgovornosti i odgovornosti drugih, uzimanje u obzir olakšavajućih faktora, odsustvo razmišljanja o kazni ili odmazdi.

Tendencije  u  ponašanju:   suočavanje sa bolom kajanja koji prati uviđanje greške, traženje oproštaja (odsustvo preklinjanja za oproštaj), razumevanje razloga za svoju grešku i ponašanje u skladu sa tim uvidom, preuzimanje odgovornosti za štetu i pristanak da se popravi ili nadoknadi šteta.

 

NEZDRAVA EMOCIJA – Sramota, stid

Kognitivne  posledice:  precenjivanje sramnosti podatka koji je otkriven, precenjivanje interesovanja drugih za podatak, precenjivanje težine i stepena neodobravanja drugih, precenjivanje trajanja neodobravanja drugih (ukoliko bi se desilo neodobravanje).

Tendencije  u  ponašanju:  sklanjanje od pogleda drugih ljudi, izolacija od drugih, „čuvanje“ obraza napadanjem drugih, odbrana ugroženog samopoštovanja na samoporažavajući način, ignorisanje pokušaja drugih da ponovo uspostave socijalnu ravnotežu.

 

ZDRAVA EMOCIJA – Nelagoda, žaljenje, razočaranost

Kognitivne  posledice:   sagledavanje otkrivene informacije sa samoprihvatanjem i samosaosećanjem, realističnost u pogledu procene interesovanja drugih za podatak, kao i stepena i trajanja neodobravanja drugih.

Tendencije  u  ponašanju:   nastavljanje aktivnog učešća u socijalnim interakcijama, odgovoranje na pokušaje drugih koji žele da uspostave pređašnju ravnotežu.

NEZDRAVA EMOCIJA – Povređenost

Kognitivne  posledice:   precenjivanje nepravednosti ponašanja druge osobe, opažanje druge osobe kao nezainteresovane i ravnodušne, a sebe kao usamljenog, bez tuđe pažnje i razumevanja; razmišljanje o prošlim povređivanjima, stav da druga osoba treba da napravi prvi korak.

Tendencije  u  ponašanju:   zatvaranje kanala komunikacije sa drugom osobom, kritikovanje druge osobe bez otkrivanja pravog razloga za osećanje povređenosti.

 

ZDRAVA EMOCIJA – Razočaranost, žaljenje

Kognitivne  posledice:   realističnost u proceni nepravednosti, opažanje tuđeg ponašanja kao lošeg (nevrednovanje osobe kao loše), nesagledavanje sebe kao usamljene i potpuno bez podrške, odsustvo razmišljanja o prošlim razočarenjima, razmišljanje o prvom koraku.

Tendencije  u  ponašanju:   direktno saopštavanje svojih osećanja drugoj osobi, činjenje nečeg konkretnog kako bi se uticalo da ponašanje druge osobe bude pravednije.

 

NEZDRAVA EMOCIJA – Nezdravi bes

Kognitivne  posledice:   precenjivanje stepena u kojem druga osoba čini nešto namerno, sagledavanje samo malicioznih sadržaja  u motivima druge osobe, sagledavanje sebe kao apsolutno ispravnog, a druge osobe kao apsolutno neispravne, nesposobnost uviđanja tačke gledišta druge osobe, planiranje osvete vraćanjem istog ili sličnog postupka.

Tendencije  u  ponašanju:   napadanje drugog fizički, verbalno ili pasivno-agresivno, pomeranje napada na drugo biće ili objekat, agresivno povlačenje, vrbovanje drugih protiv te osobe.

ZDRAVA EMOCIJA – Ljutnja, nezadovoljstvo

Kognitivne  posledice:  odsustvo precenjivanja stepena u kojem je druga osoba postupila namerno, nesagledavanje malicioznih sadržaja u motivima druge osobe, nesagledavanje sebe kao definitivno ispravnog, a drugog kao definitivno pogrešnog, sposobnost uviđanja tačke gledišta druge osobe, odsustvo planiranja iste takve osvete.

Tendencije  u  ponašanju:   izražavanje sebe drugoj osobi (asertivnost), traženje promene u ponašanju druge osobe, ali bez apsolutističkog zahteva.

NEZDRAVA EMOCIJA – Nezdrava ljubomora

Kognitivne  posledice:   preterivanje u sagledavanju pretnje za vezu koja ne postoji, stav da je prekid veze neminovan, tumačenje običnog razgovora partnera sa drugom osobom kao flert, zamišljanje prevare partnera, stav da je neprivlačan i da će biti ostavljen ako partner izjavi da mu je neko drugi privlačan.

Tendencije  u  ponašanju:   traženje konstantne potvrde ljubavi, praćenje  akcija i osećanja partnera, traženje dokaza da partner ima ljubavnu vezu sa nekim drugim, ograničavanje kretanja ili aktivnosti partnera, postavljanje testova koje partner treba da prođe, vraćanje milo za drago partneru za pretpostavljenu neveru, durenje.

ZDRAVA EMOCIJA – Zdrava ljubomora

Kognitivne  posledice:   Nepostojanje tendencije  preterivanja u postojanju  pretnje za odnos, odsustvo  pogrešnog tumačenja običnih razgovora između partnera i druge osobe suprotnog pola, nepostojanje zavišljanja prevare partnera, prihvatanje činjenice da će partner smatrati druge osobe suprotnog pola atraktivnim, nesagledavanje te činjenice kao pretnju za odnos.

Tendencije  u  ponašanju:   dozvoljavanje partneru da izražava ljubav bez podsticanja ili traženja uveravanja, dozvoljavanje  partneru slobodu bez praćenja njegovih osećanja, akcije i kretanja, dozvoljavanje partneru da pokaže prirodno interesovanje za članove suprotnog pola bez postavljanja testova.

NEZDRAVA EMOCIJA – Nezdrava zavist

Kognitivne  posledice:   verbalno omalovažavanje osobe koja poseduje željeni objekat ili osobinu pred drugima, verbalno omalovažavanje pred drugima željeni objekat ili osobinu, uzimanje željenog objekta od drugih (lišavanje drugih), kvarenje ili uništavanje željenog poseda drugom.

Tendencije  u  ponašanju:   omalovažavanje vrednosti onoga što se želi i/ili osobe koja to ima, pokušaj samouveravanja u zadovoljstvo sa onim što se poseduje (iako to zadovoljstvo ne postoji), razmišljanje o tome kako da se stekne ono što se želi bez obzira na njegovu korisnost, razmišljanje o tome kako da se druga osoba liši željenog poseda, razmišljanje o tome kako da se pokvari ili uništi drugom željeni posed.

ZDRAVA EMOCIJA – Zdrava zavist

Kognitivne posledice:   nastojanje da se dobije željeni posed ako je on ono što se zaista želi.

Tendencije  u  ponašanju:   iskreno priznavanje sebi da se želi željeni posed, iskrenost u priznavanju sebi da postoji nezadovoljstvo onim što se poseduje (nepostojanje defanzivnog samouveravanja u zadovoljstvo kada je ono odsutno), razmišljanje o tome kako da se dobije ono što se želi zato što je ta želja zdrava, dozvoljavanje da druga osoba ima željeni posed, uživanje u željenom posedu bez klevetanja te osobe ili poseda.

Do sada su navedena samo nezdrava i zdrava negativna osećanja kao odgovor na negativne životne događaje. Pozitivna, prijatna osećanja takođe mogu biti zdrava i nezdrava. Kao nezdrava pozitivna osećanja najčešće se navode  zaljubljenost, oduševljenje i ushićenost, zato što dovode do zaslepljenosti i nedostatka motivacije za svakodnevne sadržaje kojima se treba baviti. Iz takvih osećanja najčešće nastaje problem odlaganja (prokrastinacije). Blokirajuće osećanje je i ravnodušnost ili neutralan odnos prema sadržajima kojima se bavimo, jer ne nosi motivacionu komponentu ka dostizanju ciljeva.

 

Nevenka Jovanović, psiholog i psihoterapeut

Оставите одговор