Racionalno emotivno bihejvioralnu terapiju – REBT (Rational Emotive Behavior Therapy) je sredinom pedesetih godina prošlog veka osmislio američki psiholog i psihoterapeut – Albert Elis. Kao i većina KBT pristupa, REBT ima za cilj rešavanje konkretnog psihološkog poremećaja, ali se tu ne zaustavlja već teži ostvarivanju kompletnog psihološkog potencijala individue i motivisanju ljudi da trajno promene svoje disfunkcionalne misli i ponašanja. Terapeut ima direktivan pristup koji karakteriše otvorenost i upotreba humora, a od klijenta očekuje visok stepen angažovanosti kako na seansi, tako i između njih.   Konačni  cilj  terapije  je  da  se  klijent  osposobi  da  sam  rešava  svoje  probleme,  a da bi to mogao, prema REBT-u trebalo bi za početak da ima sledeće uvide:

Psihološki  poremećaj  ne  možemo  rešiti  promenom  situacije,  već  promenom  načina  na  koji  razmišljamo  o  njoj.   Uzrok emotivnih problema je u našem nelogičnom, nerealnom i nekorisnom načinu razmišljanja o događaju, a ne događaj sam po sebi.

• Nije dovoljno poznavati poreklo problema da da bismo ga rešili.  Bez  obzira  kako  i  kad  je  poremećaj  nastao,  najvažnije  je  kako  ga  osoba  održava  ovde  i  sada.
• Da bismo rešili svoj emotivni problem neophodno  je  da  uporno  i  energično  radimo  na  menjanju  svojih  iracionalnih  uverenja.

Osnovna  promena  u  REBT-u  podrazumeva  promenu  iracionalnih  i  nekonstruktivnih  načina  mišljenja  koji  uzrokuju  nezdrava  osećanja  i  ponašanja.   Kada osoba uvežba logično, realno i pragmatično razmišljanje moći će da ima samopomažuća osećanja, misli i ponašanja. Albert Elis je u svojim mnogobrojnim knjigama isticao da su ljuska bića biološki sklona iracionalnim razmišljanjima koja ih sputavaju. Najčešće prepoznajemo:
Iracionalne  zahteve  prema  sebi   (Ja moram bti uspešan u stvarima koje su mi važne… Moram uvek biti adekvatan… i sl.)
Iracionalne  zahteve  prema  drugima   (Moraju me tretirati kako zaslužujem… Ne smeju tako da postupaju… i sl.)
Iracionalne  zahteve  prema  životu   (Ovaj život bi morao biti bolji… Moram imati sve što mo je potrebno… i sl.)
Kada se ovi nerealni zahtevi ne ostvare, ljudi mogu biti skloni da se užasavaju ili da obezvređuju sebe, druge ili život generalno. Osećaju neizdrž, remeti im se sposobnost da misle u nijansama – blokiraju im se kapacitet da zdravo misle i osećaju.
REBT se uspešno primenjuje sa pojedincima, parovima i grupama za rešavanje mnogih psiholoških problema, a najčešće za:
• depresiju
• generalizovanu anksioznost
• fobije
• panicne napade
• seksualne disfunkcije
• kontrolu besa
• probleme u partnerskim odnosima
• patološku ljubomoru
• hipohondriju
• traumatski stres
• poremećaj kontrole impulsa
• zastoj u studiranju
• ovisnosti
• hronične bolesti i ostalo

Brankica Ristić, psiholog i psihoterapeut

Оставите одговор