Nikada  nije lako kada se neka znacajna veza ili brak prekine. Ma šta da je razlog razlaza, i bez obzira da li je raskid željen i iniciran ili ne, čitav život posle toga dobija drugačiji tok, a brojna neprijatna osećanja boje naše živote.

Zašto raskid toliko boli? Zato što raskid predstavlja  višestruki  gubitak:

  1. partnera i partnerskog odnosa (bez obzira što partnerski odnos dugo može biti poremećen i bez puno prijatnih sećanja)
  2. podrške, kako finansijske, tako i emocionalne i intelektualne
  3. nada , planova i snova, odnosno isplanirane budućnosti, koji je često gori od materijalnih gubitaka
  4. prijatelja i porodice

I kako je veliki broj veza počeo sa nadom, tako se i završio patnjom. Kao prirodna reakcija na gubitak javlja se tuga. Tuga je zdrava, iako neprijatna emocija. U početku može biti intenzivnija, praćena plačem, povlačenjem i osamljivanjem, ali je svakodnevno funkcionisanje moguće, iako na nekom drugačijem nivou nego ranije. Zajedničke uspomene mogu biti okidači za intenziviranje tuge, ali ipak postoji verovanje da se život nije završio, osoba može da zamisli sebe u budućnosti kako vodi ispunjen život i bez izgubljenog partnera. Tuga je ograničenog trajanja i prirodno počinje da slabi posle 40 dana. Posle tog perioda svaki dan je sve lakši i lakši i kontrola nad životom se ponovo uspostavlja. Za ublažavanje tuge mogu pomoći:

  1. razgovori sa prijateljima i porodicom i njihova podrška;
  2. razgovori sa ljudima koji su prošli kroz sličan problem, jer njihova iskustva i saveti mogu biti dragoceni;
  3. bavljenje aktivnostima koje donose zadovoljstvo (šetnja, putovanje, čitanje, gledanje filmova, volontiranje…);
  4. držanje rutine u svakodnevnom životu (odlazak na posao/školu, ispunjavanje zacrtanih obaveza). To daje strukturu trenutno haotičnom periodu  u životu i prevenira nastanak depresije. Istovremeno sprečava opsesivno razmisljanje o gubitku. Neko vreme će to obavljanje rutinskih poslova biti na nižem nivou nego ranije, ali ne osuđujte sebe zbog toga, to je deo procesa tugovanja.
  5. zdrav način života: zdravo se hranite, idite rano na spavanje i  rano ustajte. Vežbajte ili šetajte pola sata dnevno. Izbegavajte alkohol,  impulsivno i nepromisljeno traženje nove veze. Dajte sebi vremena da ožalite i prežalite svoj gubitak.

Sem tuge, u naše živote raskidom ulazi i još jedno osećanje:  anksioznost (strahovanje, zabrinutost).  Kako raskid sve remeti, svakodnevni život i obaveze, odnose sa porodicom i prijateljima, čak i sliku o sebi, naš život i budućnost postaju neizvesni. Anksioznost  se javlja povodom neizvesnosti koju raskid donosi u naše zivote. Ona donosi niz pitanja: kako će izgledati moj život bez nje/njega, da li ću naći nekog drugog, da li ću ostati sam/a?… Nekada se ova neizvesnost čini gora od loše veze i tera ljude da održavaju loše brakove i veze. Anksioznost je nezdravo osećanje, jer nas pasivizira, onemogućava da napredujemo i stvorimo život kakav želimo, a donosi veliku psihičku patnju. Zdrava alternativa anksioznosti je zdrava zabrinutost  vezana za budućnost, koja nije prijatna ali omogućava da realnije sagledamo situaciju, bez užasavanja i katastofiziranja, i večnog pitanja “Sta ako…?” Znači, zdrava zabrinutost nas rešave brige i rešavanja problema koji još nisu ni nastali i omogućava da ponovo rukovodimo našim životom najbolje što umemo.

Povremeno se u procesu tugovanja borimo sa besom prema partneru, povređenošću, grižom savesti ili samookrivljavanjem. Da bi proces tugovanja bio što kraći i  manje bolan za nas bolje je oprostiti i sebi i partneru i ne tražiti krivca. To ne znači da raskid ne treba da posluži kao važna lekcija iz koje se mogu izvući važne pouke :

  1. Zastanite za trenutak i zapitajte se koji je vaš doprinos da se veza prekine;
  2. Da  li postoji šansa da ponavljate iste greške  ili birate neadekvatne partnere posle raskida;
  3. Razmislite o načinu na koji rešavate konflikte i borite se sa stresom. Da li, možda, postoji bolji način?
  4. Razmislite da li prihvatate ljude onakvima kakvi jesu ili onakvima kakvi bi trebalo da budu;
  5. Ispitajte svoja osećanja. Da li ona kontrolišu vas ili vi kontrolišete njih?

Iako je život posle raskida  trenutno prazan, ne znači da se u njemu ništa ne dešava i da se stvari nikada neće promeniti.

 

Katarina Višić, lekar i psihoterapeut

Оставите одговор