Poremećaji ishrane se često opisuju kao bolest modernog doba, vrlo su raznoliki i složeni, a mogu da se jave u bilo kom periodu života. Postoje kao samostalna dijagnostička kategorija, a pojavljuju se i u sklopu drugih psiholoških poremećaja i zdravstvenih stanja. Karakteriše ih primetno gubljenje ili dobijanje težine obolelog, a moguće je i da osoba uspe da održi težinu, uprkos poremećaju. Nekada su maskirani interesovanjem za zdravu ishranu, rekreaciju i lep izgled.

Najpoznatije dijagnostičke kategorije poremećaja ishrane su: anoreksija, bulimija nervoza i prejedanje, a kao simptom ih srećemo u depresiji, opsesivno-kompulzivnom poremećaju, graničnom poremećaju ličnosti i sl. Depresivna osoba može puno da izgubi ili da dobije na težini, ali njene misli nisu preokupirane ishranom – ona ima negativne misli o sebi, drugima i životu.

 

Prejedanje

Opšte karakteristike:    nekontrolisano prejedanje, osoba može imati normalnu težinu ili biti izrazito gojazna, često počinje nakon dijeta ili perioda gladovanja.

Karakteristike ponašanja:  unošenje prevelike količine hrane najmanje 2 puta nedeljno tokom 6 meseci , bez izazivanja povraćanja, zloupotrebe laksativa, normalno jedenje pred drugima, prejedanje u samoći.

Karakteristike  razmišljanja:     osećanje krivice i stida, gađenja prema sebi tokom i nakon prejedanja, često razmišljanje o hrani, tokom prejedanja osoba ne može da misli, gubi kontrolu.

 

Bulimija nervoza 

Opšte  karakteristike:      nekontrolisano prejedanje u kratkom periodu, praćeno namernim povraćanjem ili drugim kompenzatornim ponašanjem, osoba može imati normalnu težinu, biti gojazna ili biti mršava.

Karakteristike  ponašanja:   unošenje prevelike količine hrane najmanje 2 puta nedeljno tokom 3 meseca, povraćanje, zloupotreba laksativa i lekova, klistiranje, preterano vežbanje.

Karakteristike razmišljanja:   preokupiranost kontrolom telesne težine, negativne misli o hrani, jedenju, težini, telesnom obliku, osećaj gubitka kontrole.

 

Anoreksija nervoza

Opšte  karakteristike:    telesna masa je manja od 85% očekivane, osoba ima doživljaj da je debela iako je neuhranjena, gubitak menstruacije.

Karakteristike  ponašanja:   izbegava da jede, izbegava kaloričnu hranu, preterano vežba ili trči, upadljivo gubi na težini, laže okolinu o bolesti.

Karakteristike  razmišljanja:   negativne misli o hrani, perfekcionizam, uverenja o važnosti samokontrole, opsesivne misli.

Uzroci poremećaja ishrane

Poremećaji ishrane imaju iste uzroke i faktore rizika. Često se razvijaju u sklopi ili nakon držanja strogih, restriktivnih dijeta a u nastanku najvažniju ulogu imaju psihološki razlozi.

1.  Kulturološki   faktori   –   savremena kultura nameće mršavost kao jedini garant ličnog i profesionalnog ostvarenja, debljina se smatra nekulturnom i nepoželjnom

2.  Porodični   odnosi   –   u porodicama gde je prisutno strogo vaspitanje i gde se deca u svemu kontrolišu pa i u načinu izražavanja osećanja, naročito ljutnje, prisutniji su poremećaji ishrane. Stručnjaci su utvrdili da u porodicama anoreksičnih ima znatno više psihički obolelih.

3.  Osobine   ličnosti   –   istraživanja pokazuju da su osobe sa bolestima poremećaja ishrane često odgovorne, sklone poštovanju pravila i ispunjenju zadataka. Iako ih drugi mogu doživljavati kao jake ličnosti koje drže stvari pod kontrolom, u suštini se radi o osobama koje su nesigurne, koje osećaju da ne mogu kontrolisati svet oko sebe i koje zato oslonac pronalaze u kontroli onoga što unose u sebe.

Lečenje  poremećaja  ishrane

Lečenje je vrlo kompleksno i podrazumeva psihoterapiju i farmakoterapiju, a u nekim slučajevima je potrebna i hospitalizacija. Lečenje zahteva timski rad stručnjaka za mentalno zdravlje, nutricioniste, endokrinologa, kardiologa i po potrebi drugih specijalista. Kod devojaka obolelih od anoreksije je prisutna smrtnost 1-3% bez obzira na tretman, a skoro polovina ima trajne posledice od izgladnjivanja.

Saveti  za  osobe  koje  imaju  epizode  prejedanja

Prevencija je veoma važna u sprečavanju poremećaja. Ako držite dijete tako što ceo dan ništa ne jedete, a onda izgubite kontrolu i pojedete ogromnu količinu svega i svačega, ovu su saveti za vas:

  1. Zatražite od nutricioniste da vam napravi zdrav plan ishrane, prilagođen vašim godinama i zdravstvenom stanju.
  2. Ne preskačite obroke, jedite tri obroka dnevno i dve užine. Veoma je važno da se ne izgladnjujete, ukoliko se budete izgladnjivali veća je šansa da dođe do epizode prejedanja jer se organizam trudi da nadoknadi izgubljene kalorije.
  3. Vodite dnevnik ishrane – napravite tabelu u koju ćete upisati šta ste, kada i gde pojeli. Napišite i kako ste se osećali i šta ste mislili kada ste jeli. Tako ćete lakše prepoznati okidače za epizode prejedanja.
  4. Merite se samo jedanput nedeljno u isto vreme, oduprite se potrebi da se meriti češće.
  5. Ukoliko izazovete povraćanje, zapišite kako ste se osećali i šta ste mislili pre toga, probajte da prepoznate okidač. Bez obzira na to, bez samooptuživanja nastavite dalje, budite dosledni.
  6. Recite bliskom članu porodice za vaš problem. Zamolite ga da vam pomogne i skrenite mu pažnju da epizode prejedanja često imate u samoći.

Brankica Ristić, psiholog i psihoterapeut