Kognitivne greške (eng.  cognitive  distorsion) sastavni su deo svakodnevne komunikacije u kojoj želimo nešto da naglasimo ili bolje opišemo i u tom smislu ih je nemoguće odstraniti iz jezika. Međutim, kada iz grešaka u mišljenju nastanu emocionalni problemi, one postaju predmet interesovanja psihologa i psihoterapeuta.

Kognitivne greške potiču iz kognitivne terapije, u kojoj se  smatraju direktnim uzrokom emocionalnih poremećaja. U REBT-u se, međutim, kao uzrok emocionalnih poremećaja smatraju iracionalna uverenja kao obrasci mišljenja, dok se kognitivne greške posmatraju samo kao derivati ili pojavni oblici tih iracionalnih uverenja. Greške u mišljenju u REBT-u služe kao putokazi za otkrivanje iracionalnih uverenja. U tom smislu, ukoliko iz greške u mišljenju nastane disfunkcionalna emocionalna reakcija u odnosu na sadržaj na koji se ta kognitivna greška odnosi, to znači da je ona proistekla iz iracionalnog obrasca mišljenja (iracionalnog uverenja) i istovremeno je učvrstila takav obrazac mišljenja.

Najčešće kognitivne greške:

  1. „Sve  ili  ništa,  crno – belo“  razmišljanje      je opis iskustva pomoću jedne ili dve suprotne kategorije – dobar-loš, uspešan-neuspešan, svetac-grešnik…
  2. Preterano  uopštavanje  predstavlja izvođenje uopštenog zaključka samo na osnovu jednog ili malog broja pokazatelja ili činjenica – „To što je uradio govori da je sebičan“…
  3. Otpisivanje  pozitivnog  nastaje kada se u zaključivanju ne uzimaju u obzir pozitivne strane ili se minimizira njihov značaj – „To što me je šef pohvalio ništa ne znači, bio je dobro raspoložen“…
  4. Fokusiranje  na  negativno  je preterana misaona usresređenost samo na negativne događaje – „Šta ako se mom detetu nešto desi pri povratku iz grada, ako ga neko napadne ili opljačka?“…
  5. Skok  na  zaključak  predstavlja izvođenje zaključka na osnovu jednog jedinog aspekta situacije – „Pošto me ne zove, znači da me ne voli više“…
  6. Čitanje  misli  je ubeđenost osobe da zna šta druga osoba misli iako to nije proverila – „Znam da on misli da nisam dorastao ovom zadatku“, „Skreće pogled, jer me laže“…
  7. Proricanje  sudbine  je uverenje osobe da tačno zna šta će se u budućnosti desiti, bez uvažavanja ostalih mogućnosti – „Pašću ispit“, „Primiće nekoga preko veze“…
  8. Preuveličavanje  ili  minimalizovanje  predstavlja preuveličavanje negativnih i/ili minimalizovanje pozitivnih aspekata situacije – „Ne vidim nikakve efekte ovih vežbi“, „Nije mi uopšte bolje“…
  9. Emocionalno  rezonovanje  je uverenje osobe da je nešto istina zato što joj osećaj ili pretpostavka govori tako – „Pošto se bojim, to nije bez razloga, sigurno će se nešto strašno dogoditi“…
  10. Mentalni  filter  ili  selektivna  pažnja      je postojanje određenog stava prema nekoj osobi ili sadržaju- npr. „Sve je opasno“ (anksioznost), „Svi su nepravedni“ (bes)…
  11. Personificiranje  je pripisivanje namere drugoj osobi za nešto što je učinila kao da je to uradila samo zbog nas – „Ono što je rekao na poslovnom sastanku je samo meni namenjeno“…
  12. „Trebalo  je  /  nije  trebalo“  je samooptuživanje koje nastaje kao posledica naknadnog zaključka o tome kako je trebalo postupiti u prošlosti – „Nije trebalo da to kažem, da to nisam rekao sada bi sve bilo u redu“…
  13. Etiketiranje  ili  obezvređivanje    predstavlja preteranu generalizaciju o vrednosti osobe (sebe, drugog) ili života na osnovu jednog aspekta (ponašanja, osobine, događaja) – „Dečko me je ostavio, moj život više nema smisla“, „Loše sam uradio ovaj posao, uopšte nisam nikakav stručnjak“…
  14. Katastrofiziranje  ili  užasavanje    je nepotrebno preterivanje u pridavanju negativnih karakteristika nekom događaju – „Užasno je što me je ostavio“, „To što sam dobio otkaz ravno je katastrofi“…
  15. „Ne  mogu  da  podnesem“  je otpisivanje sopstvenih mogućnosti tolerisanja neprijatnih ili teških situacija – „Ne bih podneo da me odbije“, „Ne mogu da podnesem ove telesne senzacije“…

 

Nevenka Jovanović i Brankica Ristić, psiholozi i psihoterapeuti

Оставите одговор